16. октобар 2011. 18.26
Miroslave, hvala za obaveštenja. Dva dana nisam kod kuće i već se nagomilala pošta u sajber sandučetu i puno novina na tvojim blogovima koji su dobili novo ruho. Upravo sam se vratila iz Temišvara. Veruj mi, za 990 dinara koliko je koštala tura, ne bih mogla platiti ni put do Čačka i natrag. Vredelo je. Nikada pre toga nisam bila u Temišvaru. Posetila sam Bukurešt, davno, a danas sam imala veoma prijatno iznenađenje, iako je bio prohladan, bio je sunčan dan, grad je prosto sijao u nekoj svojoj starini i lepoti. Iznenađenje uprkos izvesnim predznanjima o samom gradu. Rumunija je još uvek daleko za nama, i imam utisak da gore žive nego pre ulaska u Evropsku uniju, jer cene su iste kao ovde a prosečne plate su im mnogo manje nego kod nas, iako je veoma mali postotak nezaposlenosti. Prosjaka na svakom koraku. Narod bedno izgleda, umorno i prazno. Prelepe fasade monumentalnih objekata još nisu renovirane, ali meni je i taj utisak bio lep jer patina im daje jedan neverovatan šarm. Glavna pravoslavna crkva Tri Jerarha je bila puna naroda. Upali smo na liturgiju. I šteta je što smo morali juriti vodiča i nismo mogli ostati duže. Zbilja je bio poseban doživljaj. Nedeljna liturgija, crkva ogromna, monumentalna i iznutra, prepuna sveta koji mirno stoji i sklopljenih očiju prebira sopstvene misli. Srpska saborna crkva u sklopu najstarijeg trga gradskog jezgra je renovirana, i u sklopu objekata oko nje još uvek postoji stara biblioteka ispred čijih starih vrata je bista Miloša Crnjanskog. Ponoviću u svakom slučaju ovo putovanje, sledeći put isključivo sa idejom ličnih interesovanja i sopstvene organizacije vremena. Nemam sad snage za pisanje, umor me savladava. Javiću se kad se izvučem iz predstojećih navala posla koji me čekaju od ranog sutrašnjeg jutra.
Pozdrav
 |
| Simbol pamćenja. Zaštitni znak- Prvo slovo jednog imena |
Pozdrav
Нема коментара:
Постави коментар
Коментари који садрже увреде и неистине биће обрисани